Sa Miroslavom Aleksićem, liderom Narodnog pokreta Srbije, razgovarali smo neposredno po završetku prvog dana na brzinu zakazane sednice Skupštine Srbije o poverenju Vladi, zatražene u februaru, a prvi put zakazane u aprilu. Kao ovlašćeni predlagač, nastupio je prvi i nabrajanjem afera vlasti gotovo uspeo da potuče rekord Aleksandra Vučića u dužini govora. Situacija je nametnula prvo pitanje:
Jesmo li prvog dana rasprave saznali još nešto osim da možete da govorite četiri sata bez pauze?
Još jednom smo potvrdili da su ljudi koji sede u vladi Đure Macuta i on sam, samo marionete jednog čoveka. Posle četiri sata iznošenja činjenica vezanih za stanje u državi, i kada je u pitanju korupcija, i ekonomija, i vladavina prava, niko ni na šta nije odgovorio. Premijer Macut je govorio više o endokrinologiji, o svojoj vili, na neki način pravdajući se. Ministri su odgovorili napadom na mene, ne shvatajući da se ne raspravlja o poverenju meni ili bilo kom drugom opozicionom poslaniku. Pokušali su da građanima pošalju poruku da je neko drugi kriv za stanje u državi, za duboku političku krizu, za strašno velike podele, za to što smo siromašno društvo ogrezlo u korupciji. Sad bi da se resetuju, da se vratimo na početak, tako mi je delovalo izlaganje premijera Macuta. Ali mislim da im više niko ne veruje.
Znamo li nešto više o planovima vezanim za izbore?
Apsolutno ništa. Verujem da Vučić ni sam ne zna kad će biti izbori i da traži mišju rupu u zidu kroz koju bi se još jednom provukao. Siguran sam da je duboko svestan, i to pokazuju istraživanja, da ga većina građana Srbije više ne želi na vlasti. Sada pokušava da nađe termin da raspiše prvo parlamentarne izbore, računajući da na njima ima malo veće šanse nego na predsedničkim.
Naprednjačka kampanja je žestoka, studenti su takođe u kampanji, a vi pozivate na razgovore. Do kad mislite to da radite?
Što se tiče Narodnog pokreta Srbije, mi smo već u kampanji. Ja sam u prethodnih nekoliko nedelja obišao sve odbore u Srbiji. Imamo oko 140 opštinskih organizacija. Mi smo parlamentarna stranka, u 106 gradova i opština imamo odbornike. Nećemo na odmore, leto ćemo iskoristiti za rad, obuku kontrolora i kreiranje kampanje. A to što pozivam na razgovore – pozivam na razum i pozivam na odgovornost, zato što me je političko iskustvo sa ovim režimom naučilo da nas ne smeju voditi euforija i emocija, nego razum i racionalnost. Emocija i euforija su nas dovele do toga da prošle godine nismo kao društvo i kao antirežimski front iskoristili najveći broj građana na ulici u istoriji Srbije. Nismo iskoristili trenutak kad je vlast bila potpuno na kolenima i kad su samo čekali političku egzekuciju, zato što nije bilo adekvatne političke artikulacije i adekvatnog političkog poteza. Na kraju, ovo mora da se završi politikom. U redu su emocije, u redu su protesti, sve je u redu, ali ako nemate politički potez koji vučete, onda se propusti momentum.
Političko iskustvo sa ovim režimom naučilo me je da nas ne smeju voditi euforija i emocija, nego razum i racionalnost. Emocija i euforija su nas dovele do toga da prošle godine nismo kao društvo i kao antirežimski front iskoristili najveći broj građana na ulici u istoriji Srbije
O čemu mislite da treba da se razgovara? Jedna lista ne deluje moguće.
Verujem da je jedinstven antirežimski front, uz stvaranje referendumske atmosfere, bilo najbolje rešenje za pobedu, ali do ovog trenutka do toga nije došlo. I studenti su pod velikim pritiskom. Oni imaju pravo da autonomno donose odluke. Sa druge strane, i oni su politički subjekt, kao što su i opozicione stranke politički subjekt koji će učestvovati na izborima, i prirodno je da sarađujemo. Ako nemamo jedinstven front u smislu kolone, možemo imati jedinstven front u smislu nastupa i strategije nastupa na izborima, kontrole izbornog procesa, međusobnog nenapadanja, da budemo saveznici u borbi protiv režima. Borimo se protiv mafijaškog klana koji je uzurpirao i oteo Srbiju i savezništvo nam je neophodno. Ako razgovaramo, dajemo šansu dogovoru, ako ne razgovaramo, onda ćemo sami biti krivci. Ne možemo biti u svojim rovovima zakopani da ne slušamo drugu stranu. Pozivam i pozivaću uvek da razgovaramo o svakom vidu saradnje, jer mislim da je jedinstvo u ovom trenutku protiv režima jako važno, u kojoj god ono formi bude bilo.
Šta deli opoziciju? Da li je to nepoverenje posle raskola iz 2024, različiti politički stavovi, recimo prema sankcijama Rusiji, ili se vraćamo na priču o ličnim razlozima, interesima i sujetama?
Režim je napravio ambijent u kome je urušeno poverenje u politički sistem, samim tim i u političke stranke, a posebno u opoziciju, jer je najveći strah Aleksandra Vučića da ima velikog i jakog igrača na opozicionom spektru. Sve dotle dok nema jednu stranku koja ima 10–15 posto rejtinga i koja bi mogla druge da povuče, smatra da je bezbedan. Ko god malo iskoči, on kreće da ga na različite načine ubija – od napada, do toga da pušta priče da je kontrolisana opozicija i raznih drugih stvari…Meni se čini da u ovom trenutku nije prevelik problem dogovor opozicije. Mnogo je važnije da se napravi dogovor studenata i opozicionih stranaka. Studenti, kao politički pokret sa najvećom podrškom građana, apsolutno imaju pravo da budu ti koji će izabrati s kim žele da sarađuju, s kim ne.
Moramo se voditi onim što daje rezultat, a ne nekim sujetama ili ambicijama ili željama. Više puta sam rekao da nemam problem sa time da se ja sklonim, ako budem kao lider NPS prepreka za dogovor sa studentima, iako nikada nisam bio deo republičke vlasti
Što se opozicije tiče, kao što znate, pokušao sam u nekoliko navrata da okupim praktično celu opoziciju, jer smatram da u ovom trenutku ideologije i programi neće biti opredeljujući za građane Srbije, oni žele promenu sistema, a posle promene stabilnost. Pozvao sam praktično sve opozicione stranke. Neki odmah nisu hteli da dođu, a neki su došli, imali smo niz sastanaka i moja ideja je bila da napravimo što širi front i da građanima olakšamo izbor. Sva istraživanja u ovom trenutku pokazuju da bez opozicionih stranaka i glasova ljudi koji žele da glasaju za opoziciju neće biti dovoljno da studenti sami sruše ovu vlast.
Gde je zapelo?
Nije zapelo nigde. Sve ide svojim tokom. Što se tiče NPS, mi nismo ti koji su izašli iz šireg formata osam stranaka. Izašle su stranke koje su formirale Platformu za evropsku Srbiju. One imaju neku svoju ideju i potpuno pravo imaju da donesu odluke. Verovatno smatraju da u ovom trenutku ta politička linija možda može da im donese nešto više. Ja mislim da nam je potreban što širi front i na tome radimo. Tu smo sa partnerima sa kojima imamo stratešku saradnju, kao što je Miloš Parandilović, Novo lice Srbije, koji je sa nama u poslaničkom klubu, Aleksandar Jovanović Ćuta, Ekološki ustanak, koji je takođe naš partner iz prošlih izbora, i doktor Milić iz Niša, odnosno njegov pokret PODES, s kim smo u koaliciji u Nišu, u jedinoj praktično slobodnoj opštini u Srbiji, Medijani.
Kad kažete da nije zapelo, znači li to da je prerano za zaključak o dva razdvojena bloka stranaka na izborima?
Mislim da sve do trenutka dok se ne bude znalo koji će i kada izbori biti održani, moguće je da dođe do različitih dogovora. Samo mogu da kažem u ime NPS da su sve odluke koje smo do sada donosili bile ozbiljne i odgovorne, u smislu da nismo nigde naneli štetu opozicionoj borbi i da ćemo tako raditi i sada. Mi smo učestvovali na lokalnim izborima u skoro svim ovim opštinama. Tamo gde smo išli zajedno sa studentima, kao što su Bajina Bašta ili Bor, saradnja je bila odlična, a i tamo gde smo išli odvojeno od studenata kao stranka – to su bili Smederevska Palanka i Knjaževac – osvojili smo solidan rezultat od devet posto u obe te opštine i nigde nismo doveli do toga da naši glasovi na bilo koji način budu prosuti i da se ne iskoriste.
Mislim da je ovo trenutak gde ne smemo dozvoliti da se prospe nijedan opozicioni glas. Odluke moramo donositi mudro i biti spremni na kompromise i na ustupke. I to se posebno odnosi na opozicione stranke. Moramo se voditi onim što daje rezultat, a ne nekim sujetama ili ambicijama ili željama. Više puta sam rekao da nemam problem sa time da se ja sklonim, ako ja budem kao lider NPS prepreka za dogovor sa studentima, iako nikada nisam bio deo republičke vlasti, evo, zadnjih deset godina sam opozicioni narodni poslanik. Mislim da će do dogovora doći, zato što verujem da su studenti duboko svesni toga da će u malim mestima širom Srbije imati problem. Tu mi kao stranke i mi kao najveća stranka u ovom trenutku imamo šta da ponudimo. Imamo ljude i odbore u malim mestima, kao što je Bojnik, kao što su Trgovište, Vladičin Han, Kovin, Kovačica, Bajina Bašta, Ćićevac, Ivanjica, da ne nabrajam druga mesta. I te kako će biti važno da svi zajedno budemo u tom procesu, jer će vlast biti spremna da krade kao nikada do sada.
Ima li vremena za dogovor ako su izbori u oktobru – s obzirom na sve zadrtosti i onoliki rat na društvenim mrežama?
Društvene mreže prave jako veliku štetu. Čini mi se da jedan deo ljudi koji na društvenim mrežama stalno raspiruje rat između studenata i opozicije zapravo radi za vlast. Moramo biti razumni i shvatiti da vlast neće birati sredstva da napravi razdor, da li na društvenim mrežama, da li u medijima, da li kroz finansije i marifetluke. Jedino što u ovom trenutku ide u korist režimu jeste sukob na opozicionom frontu i mi moramo da shvatimo da naš problem nije niko ko se bori protiv ovog režima, nego sam režim. Oni su naša meta, s njima moramo da se obračunamo zbog budućnosti države Srbije. Verujem da ćemo to moći, ali moramo malo da se izdignemo iznad toga što neko na društvenim mrežama pokušava da stvara te sukobe.
Mislim da će do dogovora doći, zato što verujem da su studenti duboko svesni toga da će u malim mestima širom Srbije imati problem. Tu mi kao stranke i mi kao najveća stranka u ovom trenutku imamo šta da ponudimo
Šta je bilo u Vranju? Centrala stranke je saopštila da je taj odbor raspušten pre nego što su izdali saopštenje u kome kažu da su vas napustili zbog neslaganja oko podrške studentima. Da li su bili neaktivni zato što podržavaju studente?
Stranka je živa stvar, ljudi se nekada ne snađu na nekim pozicijama. Taj odbor je Izvršni odbor raspustio u skladu sa svojim procedurama, pre svega zbog neaktivnosti u lokalnom parlamentu, po mojim saznanjima ti naši ljudi uopšte nisu bili aktivni, niti su se aktivno borili protiv lokalnog režima u Vranju. Sad je vrlo zgodno da kažu: „Eto, nas su raspustili zato što smo podržavali studente.“ Pa čekajte, mi sa studentima izlazimo na izbore i u Boru i u Bajinoj Bašti i u drugim mestima i svuda smo s njima na protestima, i svi naši odbori širom Srbije svuda imaju instrukciju da uvek daju maksimum podrške kad su u pitanju protesti i bilo šta drugo. Dakle, to apsolutno ne stoji, ali ja razumem da je uvek lakše tražiti izgovor kad nešto ne uradite.
Beogradska skupština je odustala od javno-privatnog partnerstva u oblasti bezbednosti, ali i od rekonstrukcije Kalenić pijace. Šta bi mogao da bude razlog – da nema para, da postoji unutrašnji sukob u SNS-u ili možda sukob sa SPS-om?
Moje kolege Miloš Pavlović, koji je naš šef odborničke grupe u Beogradu i advokat je koji se bavi razotkrivanjem korupcije, i Nenad Baletić, koji je takođe aktivan, shvatili su da je neko pred samu sednicu informisao Nikodijevića da to skloni sa dnevnog reda. To je mogao da uradi samo neko iz vrha vlasti, odnosno Aleksandar Vučić, jer je procenio da ili postoji neka politička šteta koja bi mogla da nastane, ili da je Šapić želeo da napravi nekakvu svoju paravojnu formaciju ili utvrđenje, pošto inače to Srpska napredna stranka radi. S obzirom na to da je Šapić prilično incidentan tip, ne bi me čudilo da je došlo do nekog incidenta. U svakom slučaju, mislim da je dobro za građane Beograda što nije došlo do formiranja te formacije. Čini mi se da do izbora neće s time da rade ništa, zato što će im to praviti političku štetu u Beogradu, gde inače stoje jako loše s rejtingom.
Šapić je pominjao „pacovske grupe“ u SNS koje rade protiv njega…
Mislim da je najveći problem režimu njihov unutrašnji sukob, sukob klanova koji bukti. I to što se dogodilo u restoranu „27“ na Senjaku je posledica njihovih unutrašnjih obračuna, zbog placeva, zbog interesa. Aleksandar Vučić je uspostavio sistem u kome se državom upravlja kao kriminalnim klanom. Siguran sam da će vrlo brzo biti uspostavljen sistem institucija i da će svi koji su učestvovali u takvim stvarima morati da odgovaraju. Rekao bih da su i oni toga svesni, gledajući kako se ponašaju njihovi poslanici u Skupštini. Dosta su utihnuli u odnosu na period pre godinu, godinu i po dana. Tada su bili rogobatniji, agresivniji, sad su nekako utihnuli, slušaju pažljivo šta im se priča i čini mi se da polako shvataju da im dolazi politički kraj.
Građani Srbije i narod Republike Srbije treba da shvate da oni imaju moć u svojim rukama, da mogu da iskoriste izbore da promene vlast, da bi se uspostavili sistem, red, poredak i stabilnost. Mi nismo više stabilna država, mi nismo država u kojoj vlast radi u interesu građana i naroda, već isključivo u interesu jedne male grupe elite na vlasti
Verujem da im je veći problem sada unutrašnji sukob u okviru SNS i međusobno sa drugim koalicionim partnerima nego što će to biti sa studentima ili opozicijom. Da ne govorimo o tome da jedan od njihovih glavnih partnera je Savez vojvođanskih Mađara, koji će donositi odluke posle sledećih izbora shodno interesima njihovih građana koji žive u Republici Srbiji, ali i politike vlade u Mađarskoj koja će biti dramatično drugačija od vlade Viktora Orbana. Što se tiče SPS-a, isto mislim da postoje sukobi. Branko Ružić govori jasno i glasno ono što bi trebalo da radi jedna partija koja je svesna odgovornosti koju nosi sa sobom, a to ne odgovara ni ljudima u SPS-u, ni režimu. Otvaraju se rupe na brodu, Vučić pokušava da zatvori jednu, drugu, treću, ali čini mi se da ih ima sada previše i da taj brod sasvim sigurno polako tone.
Šta bi, u takvim okolnostima, trebalo da bude glavna opoziciona poruka biračima u kampanji?
Građani Srbije i narod Republike Srbije treba da shvate da oni imaju moć u svojim rukama, da mogu da iskoriste izbore da promene vlast, da bi se uspostavili sistem, red, poredak i stabilnost. Mi nismo više stabilna država, mi nismo država u kojoj vlast radi u interesu građana i naroda, već isključivo u interesu jedne male grupe elite na vlasti. U Srbiji se svake godine pojavi poneki novi milijarder, imamo 46 milijardera u evrima, ako se ne varam. To nije normalna situacija. Nije normalno da građani Srbije budu među najsiromašnijima u Evropi. A jesmo, jedino je Severna Makedonija siromašnija od nas. I sve što govore građanima o nekakvom rastu, o nekakvom napretku, sve je šarena laža koja će nam doći na naplatu, pre ili kasnije. Nama treba sistem u kome će svako imati jednake šanse, gde će postojati odgovornost i gde će vlast biti smenjiva. To su sve važne, elementarne stvari – da vratimo normalnost, da vratimo mir državi i da zaustavimo odliv naroda iz države Srbije, da uspostavimo normalan politički život i sistem u Srbiji, jer politika uređuje živote svih nas. Bavili se vi njom ili ne, ona se bavi svakim građaninom u državi Srbiji.
